Reklame

Izvor: Vicevi.co.yu

Bila mušterija kod Cige krojača da mu sašije pantalone, a on mu ih sašio tek posle šest meseci:
• Bogu je trebalo šest dana da napravi svet, a vama treba šest meseci da napravite pantalone?
Ciga će:
• Eh, ali pogledajte svet, a pogledajte pantalone!

Izvor: Dizzy Fun@ic

Gledao Ivica Maricu kroz ključanicu dok je masturbirala i glasno jecala: - O hoću muškarca! Kako želim muškarca...
I ide Ivica drugi dan iz škole te primjeti Maricu kako se u parku drpa s nekim frajerom na klupi. Brzo otrči doma u kupaonu, stane pred špigl i počne drkati: - Hoću bicikl! Želim bicikl !

Izvor: Internet Krstarica

Zašto Piroćanac budi ženu tek posle 12 sati?
Da bi stigao da sakrije svu hranu koja je ostala posle doručka!

Izvor: Vicevi.biz

Postroji Hitler svoju vojsku i netko u njoj kihne. Pita Hitler:
- Tko je kihnuo?
Svi šute. Opet će on:
- Počet ću streljati red po red ako mi nitko ne odgovori!
Svi šute. Kaže Hitler:
- Prvi red, tko je kihnuo?
Nitko ne odgovara, a Hitler ih postrelja.
- Drugi red, tko je kihnuo?
Nitko ne odgovara i on opet naredi streljnje. Na kraju:
- Treći red, tko je kihnuo?
A vojnik da poštedi muke ostalih priznaje:
- Ja sam!
A Hitler:
- Nazdravlje!

Izvor: 100% zabava

Prodaje Lala krompir na pijaci. Usput doručkuje: seče hleb, slaninicu, paradajz... Naiđe neka gospođa, pa ga pita:
• Pošto je krompir?
Lala preko zalogaja odgovori:
• Petnaest dinara. - i nastavi da jede.
Nešto kasnije naiđe druga gospođa i takođe ga pita:
• Pošto je krompir?
Lala odgovara:
• Ta rek'o sam već jedared!

Izvor: SezamPro Online

- Draga, pretpostavljam da ti se ne ide u pozorište u staroj haljini?
- Lepo od tebe što si se toga setio, mužiću...
- Da, zato sam i uzeo samo jednu kartu...

Izvor: Vicevi.net

Štef i Ivek krenuli na skijanje. Vozili se nekoliko sati i uhvatila ih jaka oluja. Sklonili se na neku farmu i zamolili zgodnu gospođu koja im je otvorila vrata da kod nje prenoće.
- "Ma znam da je vani grozno, ali nedavno sam ostala udovica pa bi ljudi mogli svašta pričati ako vam dopustim da prenoćite u kući," reče udovica.
- "Ne brinite," reče Štef, "mi ćemo prespavati u štali, a čim se vrijeme popravi, odlazimo!"
Žena pristane i njih dvojica prespavaše u štali. Ujutro se vrijeme popravilo i oni krenuše na put. Ostatak vikenda proveli su uživajući u skijanju.
Oko devet mjeseci kasnije, Štef je iznenada dobio pismo od nekog odvjetnika. Trebalo mu je neko vrijeme da shvati da se radi o odvjetniku one zgodne gospođe s farme. Ode on kod Iveka, pa ga pita:
- "Čuj, sjećaš se one zgodne udovice kod koje smo prespavali kad nas je na skijanju uhvatila oluja?"
- "Da, sjećam se," odgovori Ivek.
- "Jesi li ti možda usred noći ustao i posjetio gospođu?"
- "Pa, jesam." reče Ivek zacrvenjevši se jer ga je Štef prokužio.
- "Moram priznati da jesam."
- "I, jesi li se možda predstavio mojim imenom umjesto da joj kažeš svoje?"
Ivek je problijedio.
- "Da, jesam - sorry, stari. Zašto pitaš?"
- "Nedavno je umrla i sve mi ostavila", kaže Štef.