Teta u vrtiću pomaže obuti čizme malom Ivici koji je pitao za pomoć. On je gurao, ona vukla, a čizme nikako na noge. Kad su obje čizme bile navučene na jedvite jade, teta je bila sva u znoju. Skoro se onesvijestila kad je Ivica rekao:
- Teta, čizme su na krivim nogama.
I stvarno, bilo je tako. Nije bilo lako ni skinuti čizme, a kamoli ponovno ih navući. No, na koncu su bile čizme svaka na pravoj nozi. Mali Ivica tada objavi:
- To nisu moje čizme!
Teta se ugrize za jezik da ne bi zavrištala.
- Zašto mi to nisi prije rekao!!?
I uz napor mu ponovno izuje čizme. Tada mali Ivica nastavi:
- Čizme su od mog brata. Mama ih je dala meni.
Teta nije znala da li da plače ili se smije... Nakon novog navlačenja čizme su ponovno bile na nogama. Teta tada upita:
- A gdje su ti rukavice?
- Pa, ugurao sam ih u čizme...
Sedi prljavi hipik na uličnim stepenicama, kad ga s gađenjem pogleda gospodin u odelu.
• I Bog je voleo čistoću. - Viljem Šekspir. - reče gospodin.
Hipik ćuti. Gospodin ponovi:
• Rekoh, i Bog je voleo čistoću. - Viljem Šekspir.
• Objebi! - Henri Miler.
RSS Feed